Vežba za ledja sa T-šipkom

Anatomija mišiča koji učestvuju u vežbi sa T šipkom

Uzmite t-šipku obema rukama, jednom ispod druge. Nagnite se napred, savijajući se u struku tako da su vaše grudi, gledajuci po vertikali, ispred vaših stopala. Držite kolena blago povijena, a neka vam stopala budu u širini koja je nešto manja od širine ramena. U početnom položaju ruke su potpuno ispružene, pa je šipka u visini potkolenica. Zatim podižite šipku do stomaka. Vratite teg u početni položaj i ponovite vežbu. Obavezno držite glavu i ramena uspravno tokom celog pokreta da bi leda bila u stabilnom položaju.

Vežba za noge – Iskorak

Jel radite iskorake?

Jedna od najboljih vežbi za mišiće nogu, kako kvadricepsa tako i zadnje lože, sve zavisi od dužine iskoraka i od tačke iz koje gurate. Dakle ako radite što duže iskorake i gurate iz tačke pete više ćete ukljuciti zadnju ložu, dok kada radite kraće iskorake i gurate više iz tačke prstiju na nogama više ćete uključiti kvadriceps. Inače iskoraci su posebno dobri za mišiće zadnjice, a i najpoznatiji su po tome jer su više nego zahvalni za oblikovanje zadnjice, naravno više kod lepšeg pola

Gvožđe u ishrani

Gvožde (Fe) je komponenta crvenih krvnih zrnaca, učestvuje u transportu kiseonika kroz celo telo. Žene gube dvostruko više gvožda nego muškarci i veća je verovatnoca da budu deficitarne, posebno u trudnoći. Pijenje kafe u roku od sat vremena od obroka može da smanji apsorpciju gvožda cak i do 80%.

Unosite što više tečnosti

Trudite se da pijete 3 do 4 litara vode dnevno, jer dehidratacija može izazvati pad metabolizma u mirovanju. Voda je veoma bitan faktor kako bi se dobijanje mišića i gubljenje masti odvijalo kako treba. Telo u proseku čini 70% vode i čak i mali njen gubitak štetno deluje na metabolizam i kardiovaskularnu funkciju. Kad kad kažemo tečnosti ne misli se na razne sokove koji su puni sećera ili energetska pića, već isključivo na vodu

Ovsene pahuljice

Ovsene pahuljice su sporo svarljivi ugljeni hidrati koji daju dugotrajnu, stabilnu energiju koja neće “kapitulirati” pa zatim izazvati pad nivoa insulina, a ni dovesti do gomilanja masti. Ovsene pahuljice bi trebalo da budu česće zastupljene u ishrani svih ljudi, a ne samo sportista. One pozitivno utiču na holesterol, krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Antioksidanti iz ovsenih snižavaju holesterol tako sto smanjuju sposobnost krvnih ćelija da se lepe za zidove arterija. Kada se krvne celije lepe za zidove arterija dolazi do stvaranja plakova usled čega se smanjuje unutrašnji prečnik krvnih sudova.